Казахский язык
Главная
Существительные
Послелоги
Прилагательные
Числительные
Местоимения
Наречия, Союзы
Личные окончания
Глаголы
Вспомогательные глаголы
Причастия
 Деепричастия
Конструкции
Предложения
  Проверь себя!
  Упражнения
   Грамматика детям
  Удивительный мир
Видеокурс
   Разговорник
Фразеологизмы
   Книга для чтения
С казахским не шутят?
Рассказы
Сказки
Песни
Полезное
Словарь
Ссылки
Автор
Фразеологизмы
А
Ә
Б
Г Ғ Д
Е
Ж
З И
К
Қ
Л М
Н
О
Ө
П Р
С
Т
У Ұ
Ү Х
Ш
Ы І
    Пословицы
Родина, Народ
Семья, Дети
Дружба, Вражда
Труд, Дело
Учение, Мудрость
Слово, Речь, Язык
Добро, Зло
Богатство, Бедность
Смелость, Риск
Цель, Мечта
Здоровье
 Еда (хлеб)
Разные
 1 
 2 
 3 
 4 
 5 
 6 
Если хотите сказать
 Қаз/Qaz 

Пословицы, стр.6

 
 41
Қарын дәмді болса, итке тастамас еді. Если б требуха была вкусной, ее б собакам не давали. Qaryn dämdı bolsa, itke tastamas edı.
Қолағашы мықты болса, киіз қазық жерге кірер. Если крепкий молоток найдётся, и войлочный кол в землю вобьётся. Qolağaşy myqty bolsa, kiız qazyq jerge kırer.
Қонағым, сен «ет» деме, мен «кет» демейін.Гость, ты мясо не проси, я не скажу тебе «уходи». Qonağym, sen «et» deme, men «ket» demeiın.
Өліспеген көріседі. Не умрём - так встретимся. Ölıspegen körısedı.
Сауатсыз молданың сәлдесі үлкен. Если невежда мулла, то у него огромная чалма. Sauatsyz moldanyñ säldesı ülken.
Ұрлық еткен жазасыз кетпес. Если воруешь - наказания не минуешь. Ūrlyq etken jazasyz ketpes.
Ағайының бай болса, асағаның май болар. Если родня богата, масло будешь кушать. Ağaiynyñ bai bolsa, asağanyñ mai bolar.
Түсі келгеннен түңілме. Приличной внешности все доверяют. Tüsı kelgennen tüñılme.
Алтынды тот баспайды. Золото не ржавеет. Altyndy tot baspaidy.
Аңшының кешіккеніне сүйін. Если охотник запаздывает, радуйся (значит охота удачная). Añşynyñ keşıkkenıne süiın.
 42
Бақсының емі өзіне қонбайды. Знахарь сам заболеет и лекарства от болезни не имеет. Baqsynyñ emı özıne qonbaidy.
Бермейтін нәрсе болмайды - сұрауын таппайды. Если правильно просить, то всё можно получить. Bermeitın närse bolmaidy - sūrauyn tappaidy.
Ажал айтпай келеді, қонақ күтпей келеді. И смерть является внезапно, и гость является незвано. Ajal aitpai keledı, qonaq kütpei keledı.
Азған денеге ауру үйір. К истощенному организму все болезни привязываются. Azğan denege auru üiır.
Есер баладан ерке бала жаман. Избалованный ребёнок хуже дурака. Eser baladan erke bala jaman.
Әжеме де барайын, бұзауымды қарайын. И к бабушке пойду и за телёнком присмотрю. Äjeme de baraiyn, būzauymdy qaraiyn.
Ерте тұрған әйелдің бір ісі артық, ерте тұрған еркектің ырысы артық. Если женщина рано встаёт, на одно дело больше успеет, джигит, если рано встаёт, на одно счастье больше найдёт. Erte tūrğan äieldıñ bır ısı artyq, erte tūrğan erkektıñ yrysy artyq.
Жылауық болса да, баланың бары жақсы, бақырауық болса да, түйенің бары жақсы. Иметь бы верблюжонка, пусть даже крикливого; иметь бы ребёнка, пусть даже плаксивого. Jylauyq bolsa da, balanyñ bary jaqsy, baqyrauyq bolsa da, tüienıñ bary jaqsy.
Ит иесіне үрмес. Собака на своего хозяина не лает. İt iesıne ürmes.
Кезі келсе, күміс те күлге айналар. И серебро со временем в пыль превращается. Kezı kelse, kümıs te külge ainalar.
 43
Кілемге бергісіз алаша бар, ханға бергісіз қараша бар. И дорожка лучше ковра бывает, и бедняк лучше хана бывает. Kılemge bergısız alaşa bar, hanğa bergısız qaraşa bar.
Кісідегінің кілті аспанда. Ключи от чужого сундука на небе хранятся. Kısıdegınıñ kıltı aspanda.
Қабаған ит үрмей жүгіреді. Коварная собака исподтишка нападает. Qabağan it ürmei jügıredı.
Қалауын тапса, қар жанар. И снег огнём запылает, если умелец зажечь пожелает. Qalauyn tapsa, qar janar.
Қанша тұлпар болса да, жоқты қуып жете алмас. И на самом быстром коне не догнать того, чего нет. Qanşa tūlpar bolsa da, joqty quyp jete almas.
Қасқыр да қандасына қастық қылмайды. И волк не пакостит своему приятелю. Qasqyr da qandasyna qastyq qylmaidy.
Қасық тары ботқа болмас, ботқа болса да, жұртқа болмас.Из ложки пшена каши не сварить, а если и сварить, всех не накормить. Qasyq tary botqa bolmas, botqa bolsa da, jūrtqa bolmas.
Қойшы көп болса, қой арам өледі. Когда много пастухов бывает овцы дохнуть начинают. Qoişy köp bolsa, qoi aram öledı.
Иттің табаны қышыса, керуенге ереді. Когда у собаки чешутся лапы, она бежит за караваном. İttıñ tabany qyşysa, keruenge eredı.
Күріш арқасында күрмек су ішеді. Когда рис поливается - и сорняк воды напивается. Kürış arqasynda kürmek su ışedı.
 44
Өлімнен қорыққан өлімге жүгіреді. Кто смерти боится, тот к смерти стремится. Ölımnen qoryqqan ölımge jügıredı.
Кетпеннің басын бассаң, сабы маңдайына тиер. На головку кетменя наступишь, по лбу черенком получишь. Ketpennıñ basyn bassañ, saby mañdaiyna tier.
Кісі ақылымен бай болғанша, өз ақылыңмен жарлы бол. Лучше быть нищим с умом своим, чем быть богатым с умом чужим. Kısı aqylymen bai bolğanşa, öz aqylyñmen jarly bol.
Кісінің жырын жырлама, өз жырынды жырла. Не пой чужую песню, пой свою. Kısınıñ jyryn jyrlama, öz jyryndy jyrla.
Кішіні мақтап, үлкенді мін. Маленького жеребёнка хвали, на большого коня садись. Kışını maqtap, ülkendı mın.
Кішкене тас бас жарар. Маленький камешек бывает, большую голову пробивает. Kışkene tas bas jarar.
Көкек өз атын өзі шақырады. Кукушка сама свое имя выдает. Kökek öz atyn özı şaqyrady.
Көп сөйлейді залым би, аз сөйлейді әділ би. Много говорит плохой судья, мало говорит справедливый судья. Köp söileidı zalym bi, az söileidı ädıl bi.
Атадан жақсы ұл туса, елінің қамын жейді, атадан жаман ұл туса, елінің малын жейді. Добрый сын народными заботами живёт, непутевый - народные труды проживёт. Atadan jaqsy ūl tusa, elınıñ qamyn jeidı, atadan jaman ūl tusa, elınıñ malyn jeidı.
Ауылы жақын ит қасқырдан қорықпас. Рядом аул когда, собака не боится волка. Auyly jaqyn it qasqyrdan qoryqpas.
 45
Сойылды сілтей білмеген өзіне тигізер. Кто с дубинкой обращаться не умеет, тот себя ею огреет. Soiyldy sıltei bılmegen özıne tigızer.
Сұлу сұлу емес, сүйген сұлу. Красива не красивая, красива любимая. Sūlu sūlu emes, süigen sūlu.
Шай ішкен қымыз сұрамас. Кто чай любит, тот кумыс просить не будет. Şai ışken qymyz sūramas.
Ат иесіз болмас, қазан күйесіз болмас. Лошадь не бывает без хозяина, казан не бывает без сажи. At iesız bolmas, qazan küiesız bolmas.
Аттың бәрі тұлпар болмас, құстың бәрі сұңқар болмас. Не всякий конь скакуном считается, не всякая птица за сокола принимается. Attyñ bärı tūlpar bolmas, qūstyñ bärı sūñqar bolmas.
Түн иесі - шырақ, су иесі - мұрап. Лампа - хозяин ночи, мираб - хозяин воды. Tün iesı - şyraq, su iesı - mūrap.
Ұлықсыз жұрт - бассыз дене. Народ без главы, что тело без головы. Ūlyqsyz jūrt - bassyz dene.
Ұры бүлікке құмар, шыбын шірікке құмар. Мухи вьются вокруг гнилья, где неурядицы, там много жулья. Ūry bülıkke qūmar, şybyn şırıkke qūmar.
Аяғы кіші сүйгенін киеді, аяғы үлкен сыйғанын киеді. Тот, у кого маленькие ноги одевает то, что нравится, тот, у кого большие ноги одевает лишь то, что подходит. Aiağy kışı süigenın kiedı, aiağy ülken syiğanyn kiedı.
Шөбі жоқ деп, жерден түңілме, малы жоқ деп, ерден түңілме. Не отступайся от земли, если и скудна она, не отступайся от джигита, если и беден он. Şöbı joq dep, jerden tüñılme, maly joq dep, erden tüñılme.
 46
Ақтың ісін құдай жақтайды. Праведное дело и Бог поддержит. Aqtyñ ısın qūdai jaqtaidy.
Атың болмаса, аяғыңа жалын, аяғын болмаса, таяғыңа жалын. Нет коня - на ноги свои полагайся, ногам тяжело - на палку опирайся. Atyñ bolmasa, aiağyña jalyn, aiağyn bolmasa, taiağyña jalyn.
Аузы күйген үрлеп ішер. Обжегшийся однажды, сначала подует, потом уже пьёт. Auzy küigen ürlep ışer.
Әділ би халқы үшін, залым би құлқы үшін. Справедливый хан о народе печётся, хан плохой за карман свой трясётся. Ädıl bi halqy üşın, zalym bi qūlqy üşın.
Байлаулы ит үреген, байлаулы өгіз сүзеген.Привязанная собака постоянно лает, привязанный бык сильно бодлив. Bailauly it üregen, bailauly ögız süzegen.
Ауызбен айтқанды қолыңмен істе. Обещанное устами, выполняй руками. Auyzben aitqandy qolyñmen ıste.
Бір ит көріп үреді, бір ит еріп үреді. Одна собака лает, когда чужих замечает, другая - с ней за компанию лает. Bır it körıp üredı, bır it erıp üredı.
Гүрілдеп келген жаудан, күлімдеп келген қас жаман. Один улыбающийся недруг, опаснее тысячи угрожающих врагов. Gürıldep kelgen jaudan, külımdep kelgen qas jaman.
Дихан жауына тынады, балықшы дауылда тынады. В дождь пахарь отдыхает, рыбак в бурю отдыхает. Dihan jauyna tynady, balyqşy dauylda tynady.
Ескіге жаңа өлшеуіш, жаманға жақсы өлшеуіш. По новому старое измеряют, по хорошему плохое определяют. Eskıge jaña ölşeuış, jamanğa jaqsy ölşeuış.
 47
Әдепсіз үйге кірме, әкімсіз елде тұрма. В злачный дом не заходи, в стране, где нет главы, не живи. Ädepsız üige kırme, äkımsız elde tūrma.
Әлің барда еңбек ет, еңкейгенде емерсің. Пока есть силы, трудись, будет на что тебе в старости жить. Älıñ barda eñbek et, eñkeigende emersıñ.
Жағымпаз надан жаудан жаман. Льстец опасней подлого врага. Jağympaz nadan jaudan jaman.
Жақсыдан - шарапат, жаманнан - кесапат. От хорошего человека всегда идёт добро, от плохого - зло. Jaqsydan - şarapat, jamannan - kesapat.
Жаман ағайын бар болсаң, көре алмайды, жоқ болсаң, бере алмайды. Плохая родня завидует тебе, а помочь не может в беде. Jaman ağaiyn bar bolsañ, köre almaidy, joq bolsañ, bere almaidy.
Жаман жігіт қыз таңдайды, жаман етікші біз таңдайды. Плохой джигит невест перебирает, плохой сапожник шило перебирает. Jaman jıgıt qyz tañdaidy, jaman etıkşı bız tañdaidy.
Жаман қойшы жайлауын бір күн жейді, жақсы койшы жайлауын мың күн жейді. Плохому чабану джайлау на один день хватает, хорошему - на тысячу дней хватает. Jaman qoişy jailauyn bır kün jeidı, jaqsy koişy jailauyn myñ kün jeidı.
Жамандық көрмей, жақсылық болмас. Нет худа без добра. Jamandyq körmei, jaqsylyq bolmas.
Көлеңкеге қарап көйлек пішпес болар. Одежду не по тени кроят. Köleñkege qarap köilek pışpes bolar.
Қайғыдан бойың азар, мылжыңнан ойың азар. От грусти тело худеет, от многословия мозги худеют. Qaiğydan boiyñ azar, myljyñnan oiyñ azar.
 48
Қой үріккен жағына беттемейді. Овца не пойдёт туда, где её напугали. Qoi ürıkken jağyna bettemeidı.
Қойға өзінен басқаның бәрі жау. Овце все враги, кроме себя самой. Qoiğa özınen basqanyñ bärı jau.
Қонағын сүймеген баласын ұрады, я үйін сыпырады. ри госте детей бить или пол подметать - к гостю неуважение проявлять. Qonağyn süimegen balasyn ūrady, ia üiın sypyrady.
Қонақтың орны - төрде. Место гостя - на почётном месте. Qonaqtyñ orny - törde.
Қорқак ит үреген. Трусливая собака лает громче всех. Qorqak it üregen.
Қыс азығын жаз жина. Пищу на зиму летом готовь. Qys azyğyn jaz jina.
Бір күнгі ұрыстың қырық күндік қырсығы бар. От однодневного спора сорокадневное бедствие. Bır küngı ūrystyñ qyryq kündık qyrsyğy bar.
Бір мал иесіне пайда келтіреді, бір мал иесін өлтіреді. Один скот хозяину богатство принесёт, другой скот хозяина убьёт. Bır mal iesıne paida keltıredı, bır mal iesın öltıredı.
Мешкей деген жақсы ат емес. Обжора - прозвище не из лучших. Meşkei degen jaqsy at emes.
Жүйрік тоқтығын білдірмес, жомарт жоқтығын білдірмес. Скакун сытость не покажет, щедрый о нищете своей не скажет. Jüirık toqtyğyn bıldırmes, jomart joqtyğyn bıldırmes.



© Татьяна Валяева,  2007–2024
 <<  Разные пословицы, стр.5 Вернуться к началу Если хотите сказать  >> 

Главная             Цвета текста на сайте             Телеграм-канал «Изучаем казахский...»             kaz-tili@yandex.kz             Гостевая книга